Šta je kineziterapija – ciljevi i terapija u Beogradu?

Fizikalna medicina i rehabilitacija su veoma važne grane medicine, i sastavni su deo svakog lečenja. Metode koje ona koristi se sve više usavršavaju napretkom i razvojom tehnologije, i za sve se može reći da su sjajna pomoć kod ojačanja muskulature, koštanog sistema i tonusa mišića.

Metode fizikalne terapije su elektroterapija, terapija masažom i laserom, fototerapija,  hidroterapija i terapija koju mnogi nazivaju “kraljicom fizikalne medicine i rehabilitacije” – kineziterapija. Šta je kineziterapija, kada se ona primenjuje, bilo kod nas u Family Therapy Centru ili negde drgude, kao i to na koji način kineziterapija pomaže, saznajte u nastavku.

Kada i gde je nastala kineziterapija?

Značaj fizičkog pokreta za medicinu istaknut je veoma rano, pa se još 2700 godine p.n.e. u Kini govorilo o elementima terapijske gimnastike i njenog uticaja na organizam. U 2. veku nove ere je kineski naučnik Hua To osnovao narodnu gimnastiku DO-in, vežbe disanja i tai ji quan – kinesku borilačku veštinu poznatu po sporim, fluidnim pokretima.

Ocem kineziologije se smatra Aristotel, koji je putem geometrijske analize pokreta izučavao akciju muskulature. Temelje moderne kineziterapije postavio je Benjamin Duchne u svojoj knjizi “Fiziologija pokreta”. Ustanovljen je osnovni cilj kineziterapije, a to je da se putem različitih kinezioloških modela i operatora dovede do poboljšanja zdravlja.

Šta su ciljevi kineziterapije?

Kada je u pitanju kineziterapija šta je to tačno i čime se bavi su nedoumice koje postoje i dan danas, uprkos tome što postoji veoma dugo. Hajde da je najpre precizno definišemo, i rešimo sve zablude.

Kineziterapija je terapija pokretom, tacnije medicinska disciplina u slopu medicinske rehablitacije koja koristi pokret u svrhu lečenja povređenih ili obolelih. U okviru nje se pokret primenjuje u skladu sa terapijskim zahtevom i pacijentom u celini.

Cilj kineziterapije jeste da se ojača oslabljena mišićno – zglobna struktura i obezbedi visok nivo prokrvljenosti, kako bi mišići i druge strukture imale na raspolaganju dovoljne količine kiseonika. Zahteva aktivno učestvovanje bolesnika u procesu lečenja.

Kineziterapija se bavi primenom sistematizovanih pokreta pojedinih delova tela, ili kompletnog tela, radi očuvanja, uspostavljanja, razvijanja i zamene funkcija lokomotornog aparata.

Korak koji je neophodan kako bi se ovaj cilj postigao jeste evaluacija lokomotornog sistema. Cilj je maksimalno iskoristiti sve potencijale tretiranog pacijenta sa akcentom na optimalni mogući oporavak oštećenja lokomotornog aparata.

Kada su u pitanju oboljenja kod kojih je narušena kondicija organizma, ili se tokom evolucije osnovne bolesti očekuje dekondicioniranost, često se za cilj kineziterapije postavlja poboljšanje funkcije kardiovaskularnog, respiratornog i drugih sistema. Pri pripisivanju ovakvih kineziterapijskih protokola, neophodan korak je evaluacija funkcionalnog kapaciteta kardiorespiratornog sistema.

Šta se postiže kineziterapijom?

Terapijski efekti koje kineziterapija pokušava da postigne su sledeći:

  • Povećanje mišićne snage i elastičnosti
  • Povećanje obima pokretljivosti u zglobovima
  • Poboljšanje funkcije kardiovaskularnog sistema, disajnih organa, nervnog sistema i organa za varenje
  • Poboljšanje cirkulacije i ubrzanje lokalnog metabolizma i procesa oporavka organizma u celini
  • Stvaranje pravilne šeme pokreta i motoričke aktivnosti

Kada se primenjuje kineziterapija?

Nakon što smo saznali šta je kineziterapija, ostaje podjednako bitno pitanje – kada i u kojim slučajevima sa ona primenjuje? Ova vrsta terapije ima značajnu ulogu u gotovo svim granama medicine, a evo kada se primenjuje.

Traumatologija

  • Nakon preloma
  • Nakon povrede mekih tkiva

Ortopedija

  • Konzervativno lečenje poremećaja okoštavanja
  • Konzervativno lečenje kontraktura
  • Konzervativno lečenje deformiteta kičmenog stuba

Neurohirurgija

  • Posle kranio-cerebralnih povreda
  • Posle operativnog lečenja diskus hernije

Kardiologija

  • Prevencija koronarne insuficijencije
  • Stanja posle infarkta miokarda

Opšta hirurgija

  • Podizanje opšte kondicije tokom pre-operativnih priprema
  • Podizanje opšte kondicije posle hiruških intervencija

Plastična hirurgija

  • Posle plastičnih operacija na koži, tetivama, ili na drugim mekim tkivima

Neurologija

  • Periferne oduzetosti u fazi paralize i fazi regeneracije živaca
  • Centralne oduzetosti i usled cerebro-vaskularnog oštećenja

Reumatologija

  • Degenerativni, zapaljenski i vanzglobni reumatizam

Akušerstvo

  • Psiho-fizička priprema za bezbolan porođaj
  • Posle porođaja

Pulmologija

  • Hronična nespecifična oboljenja

Osnovna primena kineziterapije jeste u sklopu rehabilitacije i lečenja ortopedskih, neuroloških i reumatoloških bolesti, kao i u sklopu lečenja skolioze, kifoze i ravnih stopala. Ne čudi onda činjenica da su, kada je u pitanju kineziterapija vežbe za kičmu, ramena i kolena ono što najviše interesuje pacijente.

Koliki značaj ima kineziterapija za kičmu i kosti govori i to što ima ulogu u prevenciji osteoporoze i hroničnih problema u vratnoj i lumbalnoj regiji koji nastaju usled nepravilnog držanja.

Vrste vežbi u kineziterapiji

Kao što smo na početku istakli kada smo govorili o tome šta je kineziterapija, reč je o lečenju bolesnika pokretom. U ove svrhe se koriste dve vrste terapeutskih vežbi – aktivne i pasivne.

Aktivne vežbe u kineziterapiji

Aktivne vežbe čine najvažniji deo kineziterapije i predstavljaju rezultat voljne mišićne aktivnosti. Ove vežbe predstavljaju samostalnu kontrakciju mišića pacijenta, pri kojima on može samostalno da vrši pun obim pokreta.

Vežbe ove vrste mogu biti aktivno-potpomognute vežbe, koje se izvode uz slabu mišićnu snagu, nedovoljnu da se savlada opterećenje koje predstavlja zemljina teža. Pomoć pri izvođenju ovih vežbi podrazumeva pridržavanje od strane terapeuta, potpomaganje drugom – neoštećenom rukom, korišćenje suspenzija i izvođenje vežbi u vodi.

Aktivne vežbe koje nisu ni na koji način potpomognute predstavljaju glavni element kineziterapije, i primenjuju se onda kada je mišić u stanju da izvede pokret u punom obimu, i da pritom savlada zemljinu težu.

Postoje i aktivne vežbe sa opterećenjem, koje se koriste u cilju povećanja mišićne snage i naknadne hipertrofije mišića. Povećanje mišićne snage postiže se uz pravilo maksimalnog opterećenja.

Pasivne vežbe u kineziterapiji

Pasivne vežbe se rade onda kada pacijent ne može da pokrene svoje mišiće, pa terapeut obavlja pokrete u zglobu bez aktivacije mišića bolesnika. I ove vežbe mogu biti potpomognute, u slučaju kada bolesnik može delimično da kontrakuje mišiće, ali ne i da ostvari pun pokret.

Ove vežbe se najčešće koriste za sprečavanje kontraktura zglobova, i u postoperativnom periodu, kao i kod stanja perifernih oduzetosti, kada mišić ima ocenu 0 ili1 na manuelno mišićnom testu.

Ovaj tip vežbi se ne preporučuje nakon preloma kostiju lečenih gipsanom imobilizacijom, kao i kod zapaljenskih reumatskih oboljenja, pre svega reumatskog artritisa.

Kineziterapija vežbe za kičmu

Već smo pomenuli da kineziterapija i vežbe koje se u okviru nje sprovode mogu dosta uticati na stanje vaše kičme, a njene metode su posebno značajne kada su u pitanju deformiteti odnosno nepravilnosti kičme.

Kifoza je možda najpoznatija nepravilnost, koja se ispoljava kao pojačana fiziološka zakrivljenost grudne kičme u sagitalnoj ravnini s konveksitetom prema natrag. Kifoza može biti urođena i stečena, a može se podeliti i na nekoliko vrsta.

Kada je u pitanju posturalna kifoza, odnosno nepravilnost koja takođe nosi naziv “okrugla leđa”, kineziterapijski postupci u ovom slučaju su sledeći:

  • Simetrične vežbe radi mobilizacije cele kičme
  • Vežbe jačanja dubokih mišića leđa
  • Vežbe jačanja površinskih mišića leđa
  • Vežbe jačanja trbušnih mišića
  • Vežbe istezanja prsnih mišića
  • Vežbe u bazenu

Kod Scheuermanove kifoze, koja nastaje u detinjstvu, i koju dobije 1% dece oko 11. godine života, metode kineziterapije su sledeće:

  • Sve aktivne vežbe kao i kod posturalnih kifoza, uz upotrebu određenog steznika
  • Aerobne vežbe koje pozitivno deluju na funkciju srca i pluća

Kada su u pitanju metode koje koristi kineziterapija vežbe za kičmu se mogu koristiti i kod ostalih oblika kifoze, bolova u leđima, kao i drugih oboljenja. Kineziterapija vežbe za kolena ili ramena su takođe nešto za šta se mnogi pacijenti raspituju.

Postoji još jedna veoma bitna primena ove metode. Sigurno ste čuli da kineziterapija za bebe takođe ima veliki značaj. Ovaj metod se često koristi u pedijatriji kako bi se omogućio pravilan psihomotorni razvoj, korekciju hipertonusa i hipotonusa i ispravljanje tortikolisa.

Kome da se obratite ukoliko vam je potrebna kineziterapija u Beogradu?

Ukoliko vam je potrebna kineziterapija Beograd vam nudi pravo mesto na kome ćete rešiti prethodno dijagnostikovan problem. Možete se obratiti stručnom timu Family Therapy Center-a, koji će vam kroz program različitih vežbi jačanja i istezanja, u trajanju od 60 minuta, sigurno pomoći. Ako je metoda za koju ste se odlučili baš ova, pogledajte na sledećem linku kakve su kineziterapija cene i zakažite pregled odmah.

Ono što je takođe veoma bitno jeste to da ne postoji stanje gde je ovaj vid terapije kontraindikovan, što znači da vam kineziterapija samo može pomoći.

Budite deo naše porodice! Vaš Family Therapy Center!

PROF. DR RADIVOJ BRDAR

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *