Cervikalni sindrom

Osobe koje veliki deo dana provode ispred monitora najčešće se žale na bolove u predelu vrata, ramenog pojasa, delu između lopatica, leđa. Neki, pored navedenih bolova, imaju i glavobolju, osećaju zamor i tegobe vezane za čulo vida kao što su zamućenost vida, peckanje u očima, preosetljivost na svetlost. Sve ovo govori o potencijalnoj opasnosti od cervikalnog sindroma.

Lumbago s išijasom (med. lumboišijalgija) je veoma česta pojava. Išijаs se odnosi nа bol koji se javlja nа putu išijаdičnog nervа – koji se grаna od donjeg delа leđа kroz kukove i zаdnjicu i spušta se niz svаku nogu.

Šta je cervikalni sindrom?

Cervikalni sindrom predstavlja skup simptoma koji se ispoljavaju bolom u vratnom delu i prenošenjem bola do ramena i ruku, potiljačnog područja, pa sve do lopatica i leđa.

Najčešći uzrok nastanka cervikalnog siptoma su degenerativne promene kičme (posebno u vratnom delu), a može se javiti i kao posledica iritacije ili kompresije vratnih nervnih korenova. U mnogobrojne potencijalne uzroke za javljanje ovog stanja spadaju : problemi sa krvnim sudovima, traume, osteoporoza, tumori, urođene malformacije kičmenih pršljenova.

Ukoliko imate oslabljenu pokretljivost vratnog dela, pojačanu napetost mišića vrata i ramenog pojasa, bol u području vrata koji se širi u ruke, oblast glave – postoji mogućnost da patite od cervikalnog sindroma.

Faktori rizika za nastanak cervikalnog sindroma su:

Loše držanje tela
Povrede
Dugotrajno sedenje
Rad za kompjuterom
Fizička neaktivnost
Izloženost stresu (vibracioni stres, dizanje tereta, ponavljajući stresovi)
Povrede
Pušenje
Neadekvatna ishrana
Profesionalna izloženost
Genetska predispozicija

Kako se leči cervikalni sindrom?

Od presudnog značaja je da obratite pažnju na pravilno držanje glave i vrata. Pravilan položaj podrazumeva da glava treba da bude u centralnom položaju prema kičmenom stubu, a ne nagnuta prema napred i dole.

Odluka o vidu lečenja donosi se na osnovu kliničke slike, prisutnih simptoma, akutnog ili hroničnog stanja, kao i subjektivnog osećaja pacijenta.

Bolje sprečiti nego lečiti! Ali kako?

Proces lečenja se sastoji od različitih fizikalnih procedura, kiropraktike, vežbi i/ili medikamentozne terapije. Fizio Family Therapy Centar ima višegodišnje iskustvo u uspešnom tretiranju ovog sindroma.

Najpokretljiviji deo kičmenog stuba je vrat. Vrat obavlja pokrete u različitim smerovima. Te pokrete omogućavaju vratni mišići. Upravo iz tih razloga izuzetno je bitno da vežbate redovno, jer ukoliko ne vežbamo postoji mogućnost da oslabe mišići vrata koji glavu drže u uspravnom položaju.

U toj situaciji se dešava da osobe dobiju nepravilan položaj vrata i glave kada je glava nagnuta napred i nadole.

Trebalo bi da izbalansirate odnos radnog stola, radne stolice i kompjutera. Monitor treba da stoji u visini očiju kako ne biste dodatno opterećivali mišiće vrata. Stolica treba da bude postavljena tako da su kolena opuštena i pod pravim uglom ali u određenoj meri niža od kukova. Nikako ne smete dozvoliti da stopala vise sa stolice, ona moraju biti oslonjena na podlogu.

Prva reakcija ako dođe do ukočenog i bolnog vrata je da se u bolno mesto umasira krema ili gel sa analgetskim i antiinflamatornim delovanjem. Ovo bi trebalo da umanji upalu i bol. Osim toga, savetuje se naizmenična primena toplih i hladnih obloga. Hladnoća smanjuje napetost mišića dok toplota opušta grč.

Zakažite pregled