Cervikalni sindrom

cervikalni sindrom

Cervikalni sindrom? Svakodnevna upotreba računara, predugo sedenje, manjak fizičke aktivnosti – samo su neki od uzroka javljanja bolova i ukočenosti u vratu. Osobe koje veliki deo dana provode ispred monitora najčešće se žale na bolove u predelu vrata, ramenog pojasa, delu između lopatica, leđa. Neki, pored navedenih bolova, imaju i glavobolju, osećaju zamor i tegobe vezane za čulo vida kao što su zamućenost vida, peckanje u očima, preosetljivost na svetlost. Sve ovo govori o potencijalnoj opasnosti od cervikalnog sindroma.

Da li i kod vas postoji rizik za razvoj cervikalnog sindroma?

Otkrićemo vam u ovom tekstu.

Šta je cervikalni sindrom?

Cervikalni sindrom predstavlja skup simptoma koji se ispoljavaju bolom u vratnom delu i prenošenjem bola do ramena i ruku, potiljačnog područja, pa sve do lopatica i leđa.

Najčešći uzrok nastanka cervikalnog siptoma su degenerativne promene kičme (posebno u vratnom delu), a može se javiti i kao posledica iritacije ili kompresije vratnih nervnih korenova. U mnogobrojne potencijalne uzroke za javljanje ovog stanja spadaju : problemi sa krvnim sudovima, traume, osteoporoza, tumori, urođene malformacije kičmenih pršljenova.

Ukoliko imate oslabljenu pokretljivost vratnog dela, pojačanu napetost mišića vrata i ramenog pojasa, bol u području vrata koji se širi u ruke, oblast glave – postoji mogućnost da patite od cervikalnog sindroma.

Znate li kako izgleda naša kičma?

Kičmeni stub omogućava uspravni hod čoveka.  Kičmu čine 33-35 pršljenova (koštani elementi) izmedju kojih se nalaze diskovi koji funkcionišu kao amortizeri. Postoje 3 dela kičmenog stuba: vratni (cervikalni), grudni (torakalni) i slabinsko-krstačni (lumbosakralni). Spolja se na kičmeni stub pripajaju mišići koji omogućavaju različite pokrete. Unutar kičmenog stuba postoji kanal u kome se nalaze kičmena moždina i počeci (koreni) kičmenih živaca koji oživčavaju telo. Iz kičmene moždine izlaze koreni koji, nakon izlaska izvan kičmenog stuba, formiraju nerve. Problemi sa bolovima u kičmenom stubu najćešće nastaju pritiskom na nerve.

FAKTORI RIZIKA za nastanak cervikalnog sindroma su:

  • Loše držanje tela
  • Povrede
  • Dugotrajno sedenje
  • Rad za kompjuterom
  • Fizička neaktivnost
  • Izloženost stresu (vibracioni stres, dizanje tereta, ponavljajući stresovi)
  • Povrede
  • Pušenje
  • Neadekvatna ishrana
  • Profesionalna izloženost
  • Genetska predispozicija

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnostički proces uključuje preciznu anamnezu, fizikalni pregled, radiološku obradu i ostale dopunske dijagnostičke preglede prema potrebi (CT, NMR, EMNG, TCCD, EEG, otoneurološka obrada)

Kako se leči cervikalni sindrom?

Proces lečenja se sastoji od različitih fizikalnih procedura, kiropraktike, vežbi i/ili medikamentozne terapije. Family Therapy Centar ima višegodišnje iskustvo u uspešnom tretiranju ovog sindroma. Odluka o vidu lečenja donosi se na osnovu kliničke slike, prisutnih simptoma, akutnog ili hroničnog stanja, kao i subjektivnog osećaja pacijenta.

Bolje sprečiti nego lečiti! Ali kako?

Najveći značaj ima otklanjanje faktora rizika koji potecijalno mogu dovesti do novih akutnih epizoda ove bolesti.

Od presudnog značaja je da obratite pažnju na pravilno držanje glave i vrata. Pravilan položaj podrazumeva da glava treba da bude u centralnom položaju prema kičmenom stubu, a ne nagnuta prema napred i dole. Najpokretljiviji deo kičmenog stuba je vrat.  Vrat obavlja pokrete u različitim smerovima. Te pokrete omogućavaju vratni mišići. Upravo iz tih razloga izuzetno je bitno da vežbate redovno, jer ukoliko ne vežbamo postoji mogućnost da oslabe mišići vrata koji glavu drže u uspravnom položaju. U toj situaciji se dešava da osobe dobiju nepravilan položaj vrata i glave kada je glava nagnuta napred i nadole.

Toplo vam preporučujemo da, ukoliko je moguće, smanjite broj sati za kompjuterom barem u slobodno vreme. Pauze tokom rada su neophodne.

Trebalo bi da izbalansirate odnos radnog stola, radne stolice i kompjutera. Monitor treba da stoji u visini očiju kako ne biste dodatno opterećivali mišiće vrata. Stolica treba da bude postavljena tako da su kolena opuštena i pod pravim uglom ali u određenoj meri niža od kukova. Nikako ne smete dozvoliti da stopala vise sa stolice, ona moraju biti oslonjena na podlogu.

Budite veoma oprezni pri korišćenju laptop računara. Njih obično koristimo veoma ležerno, na neprilagođenim podlogama, držeći ih na kolenima, niskim stolovim, pa se lako može dogoditi da ne primetimo da smo se pogrbili i doveli vrat u nepravilan položaj. Svi saveti koji važe za kompjutere mogu se primeniti i na laptop računare.

Prva reakcija ako dođe do ukočenog i bolnog vrata je da se u bolno mesto umasira krema ili gel sa analgetskim i antiinflamatornim delovanjem. Ovo bi trebalo da umanji upalu i bol.  Osim toga, savetuje se naizmenična primena toplih i hladnih obloga. Hladnoća smanjuje napetost mišića dok toplota opušta grč.

Nakon uspešne prve pomoći, javite se našem fizijatru. BUDITE DEO NAŠE PORODICE!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *