Cerebralna paraliza i njeno lečenje

Cerebralna paraliza ili dečja cerebralna oduzetost (CP, DCO) je poremećaj položaja i pokreta tela, tonusa mišića, koordinacije i osećaja ravnoteže nastao oboljenjem ili oštećenjem delova mozga (lat. cerebrum pa otuda naziv cerebralna).

Uz to su mogući problemi sa gutanjem, govorom, vidom, sluhom, lučenjem pljuvačke. Intelektualne sposobnosti mogu da budu umanjene, a nekada je prate i epileptični napadi.

To je hronično stanje koje nema progresiju u smislu pogoršanja ali nije nepromenjivo. Kako nije bolest u uobičajenom smislu, već stanje, nije izlečiva već se njene posledice mogu smanjiti, odnosno može da se poveća stepen funkcionisanja.

Uzroci cerebralne paralize

Uzroci su uglavnom genetska predispozicija, infekcije tokom trudnoće, prevremeno rođenje posebno sa malom telesnom težinom, porođajne povrede i nedostatak kiseonika kod teških porođaja, neka oboljenja mozga u ranom detinjstvu dok rast i razvoj mozga nisu završeni.

Cerebral Palsy

Simptomi cerebralne paralize

U prvim mesecima nema jasnih znakova pa nije moguće odmah postaviti dijagnozu. Da dete ima cerebralnu paralizu posumnjaćemo ako ne podiže glavu, ako se ne okreće, ne pokazuje interesovanje za igračku ili ne može da je uhvati, ne održava sedeći položaj kada većina dece to može, ne reaguje na okolinu, ima nevoljne ili neusklađene pokrete.

Sam poremećaj se ispoljava u nekoliko različitih varijanti kao spastična hemipareza (kada je zahvaćena jedna polovina tela, više ruka nego noga), spastična kvadripareza (zahvaćena su sva 4 ekstremiteta) ili mogu da budu zahvaćene samo obe noge, dok su ruke i lice neznatno oštećeni.

Mogu da se jave pojačani refleksi i izraženi nevoljni pokreti u zavisnosti od forme bolesti, pa problemi sa ravnotežom ukoliko su zahvaćeni delovi malog mozga.

Na bilo koji od ovih simptoma odmah treba reagovati. Neophodno je dijagnozu postaviti u što ranijem periodu zbog pravovremene terapije, pre svega fizikalne, odnosno kineziterapije, koja će poboljsati detetov tonus mišića i pokrete.

U zavisnosti od toga kojeg je stepena oštećenje mozga i do kakvih je promena došlo, zavisi i uspesnost fizikalnog tretmana. Najvažniji terapeuti u poboljšanju stanja deteta su roditelji, od njihove istrajnosti u redovnom vežbanju zavisi i kakav će biti tok i prognoza bolesti.

Lečenje cerebralne paralize

Pre svega dugotrajno i uporno. Kako je cerebralna paraliza kompleksna i ne postoje dva deteta sa potpuno istim problemima, neophodan je individualan pristup lečenju. Potrebno je prepoznati detetove razvojne potencijale i usredsrediti se na njih, a postojeće razvojne smetnje i deficite ublaziti.

Najvažnije su razvojne vežbice za postizanje samostalnosti, unapredjenja govora, jačanje motorike, motivacije i koncentracije deteta. Cilj terapija je da dete iskoristi maksimum svojih potencijala kako bi bilo što samostalnije ili da uz što manju pomoć zadovoljava svoje potrebe i obavlja određene aktivnosti.

Da bi se to postiglo treba da ovlada sedenjem, stajanjem i kretanjem, samostalno ili uz pomagala. Prepreka za to su pored ostalog i deformiteti koštano zglobnog sistema, posebno kukova, ruku i nogu u vidu deformiteta i kontraktura (ograničenih pokreta) zglobova.

Kineziterapijski tretmani moraju da budu redovni kako bi se u ranoj fazi podsticao razvoj svih funkcija, psihomotornih, motornih, mentalnih i govornih, stimulacijom kroz terapijski program vežbi.

Za uspešnost tretmana neophodno je obučiti roditelje za primenu vežbi kod kuće. Dobre rezultate daju i druge fizikalne procedure koje mogu biti uvod u vežbe ili dopuna tretmana kao što su hidroterapija koja se deci posebno dopada, termoterapija, elektroterapijske procedure ili sport koji pored zdravstvene ima i socijalnu komponentu.

Za sva pitanja koja imate na ovu temu naši stručnjaci iz ordinacije vam stoje na raspolaganju. Kontaktirajte nas i zakažite Vaš termin na vreme!

Zakažite pregled