Cervikalni sindrom

Osobe koje veliki deo dana provode ispred monitora najčešće se žale na bolove u predelu vrata, ramenog pojasa, delu između lopatica, leđa. Neki, pored navedenih bolova, imaju i glavobolju, osećaju zamor i tegobe vezane za čulo vida kao što su zamućenost vida, peckanje u očima, preosetljivost na svetlost. Sve ovo govori o potencijalnoj opasnosti od cervikalnog sindroma.

Lumbago s išijasom (med. lumboišijalgija) je veoma česta pojava. Išijаs se odnosi nа bol koji se javlja nа putu išijаdičnog nervа – koji se grаna od donjeg delа leđа kroz kukove i zаdnjicu i spušta se niz svаku nogu.

Šta je cervikalni sindrom?

Cervikalni sindrom predstavlja skup simptoma koji se ispoljavaju bolom u vratnom delu i prenošenjem bola do ramena i ruku, potiljačnog područja, pa sve do lopatica i leđa.

Najčešći uzrok nastanka cervikalnog siptoma su degenerativne promene kičme (posebno u vratnom delu), a može se javiti i kao posledica iritacije ili kompresije vratnih nervnih korenova. U mnogobrojne potencijalne uzroke za javljanje ovog stanja spadaju : problemi sa krvnim sudovima, traume, osteoporoza, tumori, urođene malformacije kičmenih pršljenova.

Ukoliko imate oslabljenu pokretljivost vratnog dela, pojačanu napetost mišića vrata i ramenog pojasa, bol u području vrata koji se širi u ruke, oblast glave – postoji mogućnost da patite od cervikalnog sindroma.

Faktori rizika za nastanak cervikalnog sindroma su:

Kako se leči cervikalni sindrom?

Od presudnog značaja je da obratite pažnju na pravilno držanje glave i vrata. Pravilan položaj podrazumeva da glava treba da bude u centralnom položaju prema kičmenom stubu, a ne nagnuta prema napred i dole.

Odluka o vidu lečenja donosi se na osnovu kliničke slike, prisutnih simptoma, akutnog ili hroničnog stanja, kao i subjektivnog osećaja pacijenta.

Bolje sprečiti nego lečiti! Ali kako?

Proces lečenja se sastoji od različitih fizikalnih procedura, kiropraktike, vežbi i/ili medikamentozne terapije. Fizio Family Therapy Centar ima višegodišnje iskustvo u uspešnom tretiranju ovog sindroma.

Najpokretljiviji deo kičmenog stuba je vrat. Vrat obavlja pokrete u različitim smerovima. Te pokrete omogućavaju vratni mišići. Upravo iz tih razloga izuzetno je bitno da vežbate redovno, jer ukoliko ne vežbamo postoji mogućnost da oslabe mišići vrata koji glavu drže u uspravnom položaju.

U toj situaciji se dešava da osobe dobiju nepravilan položaj vrata i glave kada je glava nagnuta napred i nadole.

Trebalo bi da izbalansirate odnos radnog stola, radne stolice i kompjutera. Monitor treba da stoji u visini očiju kako ne biste dodatno opterećivali mišiće vrata. Stolica treba da bude postavljena tako da su kolena opuštena i pod pravim uglom ali u određenoj meri niža od kukova. Nikako ne smete dozvoliti da stopala vise sa stolice, ona moraju biti oslonjena na podlogu.

Prva reakcija ako dođe do ukočenog i bolnog vrata je da se u bolno mesto umasira krema ili gel sa analgetskim i antiinflamatornim delovanjem. Ovo bi trebalo da umanji upalu i bol. Osim toga, savetuje se naizmenična primena toplih i hladnih obloga. Hladnoća smanjuje napetost mišića dok toplota opušta grč.

Zakažite besplatan pregled